Poslednjih dana u fokusu javnosti je slučaj izmeštanja dece iz jedne porodice, čiji su akteri stručni radnici centra za socijalni rad. Bez obzira gde radimo, čime se bavimo i gde živimo, ovakvim vestima svi smo istinski uzdrmani i duboko potrešeni. Bez ikakve namere da na bilo koji način opravdamo ovakva ponašanja zaposlenih u socijalnoj zaštiti, za koje smo saglasni da je nedopustivo, moramo istaći da u trci za gledanošću i senzacionalizmom, neke medijske kuće i njihovi novinari daju sebi za pravo da urušavaju ugled plemenite i pomažuće profesije kakva je socijalni rad.

U cilju pravilnog informisanja građana, Poslovno udruženje Asocijacija Centara za socijalni rad Srbije, obaveštava javnost o nizu drugih činjenica koje se odnose na rad centara za socijalni rad, a pojedinačnim postupanjima i propustima u radu, baviće za to nadležne institucije.

Svakodnevno se suočavajući sa najkompleksnijim delovima i problemima jednog društva, sistem socijalne zaštite, a sa njim i centri za socijalni rad imaju izuzetno odgovoran zadatak.

U Republici Srbiji postoji 170 centara za socijalni rad u kojima je zaposleno skoro 1800 stručnih radnika, koji se ( 24 sata u danu, 365 dana u godini ) brinu o skoro 7 miliona stanovnika. U protekloj godini na evidenciji centara za socijalni rad bilo je oko 800.000 ljudi kojima je bio potreban neki od oblika pomoći ili usluga iz domena socijalne zaštite.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Centri za socijalni rad imaju dvostruku ulogu – pomažuću i izvršilačku, koje uvek idu zajedno – „ruku pod ruku“. Sa jedne strane Centri su odgovorni prema korisnicima koje treba da zaštite, a sa druge strane odgovorni su da sprovode zakone, propise, norme, sudske odluke. Izvršne uloge, Centri za socijalni rad obavljaju u najboljem interesu korisnika i ponekad restriktivne mere imaju svoje objašnjenje, pojašnjenje i svoju argumentaciju. Naravno, javnost najčešće nije upoznata sa ovim argumentima, već svoj sud o postupcima i odlukama centara za socijalni rad donosi na osnovu novinskih natpisa, televizijskih emisija i nezakonitog snimanja.

Zbog diverziteta nadležnosti i velikog broja ovlašćenja koji su delegirani centrima za  socijalni rad, čini se da su to institucije koje nose jednu od najvećih odgovornosti u našem društvu, naročito jer se Centri bave najosetljivijim pitanjima jednog društva, a to je porodično-pravna zaštita. Nažalost, ovakva vrsta odgovornosti nosi i svoje negativne strane, a to je da su centri za socijalni rad stalno pod lupom javnosti i stalno na udaru senzacionalističkih vesti.

„Zadiranje“ u porodicu uvek sa sobom nosi rizik da jedna strana bude nezadovoljna, a kulturni kontekst otvara sve veće mogućnosti da se nezadovoljstvo, bilo opravdano ili ne, javno iznosi, plasira, bez osećanja odgovornosti za otkrivanje identiteta dece, žrtava i sl. čime se nanosi nenadoknadiva šteta upravo onima koji su najosetljiviji i najugroženiji. Sa druge strane dok je nezadovoljstvo pojedinca i mase javno, princip „čuvanja službene tajne“ i „zaštita podataka o korisniku“, nameću potrebu da nezadovoljstvo stručnih radnika ovakvim tretmanom u medijima bude ćutanje. Pri tome, ne smemo zaboraviti da su stručni radnici i sami često izloženi pretnjama u direktnim kontaktima, u javnosti, na društvenim mrežama i da su označeni kao „mete“. Pre samo nekoliko dana bili smo svedoci još jednog fizičkog napada na koleginicu iz Centra, koju je nezadovoljna stranka napala i nanela ozbiljne povrede. Mediji se osim informativno, najčešće ovakvim vestima ne bave i ne izveštavaju, ovakve vesti nisu im zanimljive i verovatno ne doprinose tiražu njihovih glasila.

Od 2014.godine, kada je Vlada RS donela uredbu o zabrani zapošljavanja, drastično su smanjeni kapaciteti centara za socijalni rad. Broj stručnih radnika beleži svoje najmanje brojke. Za razliku od toga, broj građana kojima je potrebna pomoć i podrška sistema socijalne zaštite, konstantno raste. Zdravstvena kriza se prelila i na sve druge sektore, pa su se tako i resursi kojima sistem socijalne zaštite raspolaže, značajno smanjili. Sve ovo doprinelo je da pojedinačni propusti koji se dešavaju i u drugim sistemima, postanu ozbiljniji i vidljiviji, a naša javnost u ovom sistemu ne dopušta propuste.

Rastrzani između lokalne i republičke vlasti, centri za socijalni rad „dišu na škrge“ i svi se pitamo koja je granica izdržljivosti, strpljenja i toleranicije. Tendenciozni medijski natpisi i emisije na TV stanicama, ne doprinose objašnjenju i razjašnjenju. Naprotiv, ovakvo izveštavanje doprinosi tome da se u javnosti stvara slika da su centri za socijalni rad svojevrsni „otimači dece“ i kriminalci i da u centrima rade samo neobrazovani i needukovani socijalni radnici.

Javnost mora da zna da u Centrima za socijalni rad poslove obavljaju visokoobrazovani, stručni i edukovani stručnjaci različitih profila: socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, specijalni pedagozi, pravnici, sociolozi, andragozi i drugi, koji svi zajedno rade za dobrobit svojih sugrađana, u korist dece, odraslih, starih i invalidnih lica, žrtava nasilja i dr.

Zbog svega navedenog, podsećamo novinare i širu javnost da svaka priča ima dve strane, a da snimci, tekstovi, gostovanja istrgnuta iz konteksta ne govore mnogo o pozadini svega. Molimo medije da prilikom plasiranja informacija iz oblasti porodično-pravne zaštite, pokušaju da čuju i drugu stranu, da saslušaju predstavnike iz sistema socijalne zaštite i centara za socijalni rad i da se sa naročitom pažnjom ophode prema zaštiti prava deteta kao i prema zaštiti privatnosti pojedinca i porodice.

Apsolutno smo saglasni da javnost ima pravo da dobije informacije o postupanju javnih službi i upravo zato je važno da plasirane informacije budu istinite i pravovremene. Takođe, ukazujemo i na terminologiju koja se koristi kada se govori o temama vezanim za socijalnu zaštitu, jer centri za socijalni rad nisu „socijalni“, novčana socijalna pomoć nije „socijala“, a korisnici nisu „zaostali“, „retardirani“ i „neradnici“, već su to građani kojima je u nekom periodu njihovih života potrebna podrška institucija. Ovakvim načinom pisanja o radu Centara, slabi se poverenje građana u rad Centara za socijalni rad što može uticati na pravovremeno obaveštavanje, kvalitet saradnje kao i sveukupnu zaštitu rizičnih grupa.

Javni interes za brigu o deci i porodicama je veliki, što potvrđuje i prostor u medijima koji zauzimaju članci o ovim temama. Zbog toga je odgovorno novinarstvo i odgovoran rad centara za socijalni rad od izuzetnog značaja.

Uvereni smo da jedino zajedničkim snagama možemo zaštititi naše građane na najbolji mogući način, a javnosti dati odmerenu i istinitu informaciju.

PU Asocijacija Centara za socijalni rad Srbije